Svilen gajtan za svedoke ubistava Srba

STRAHINJA ŽIVAK, SAVETNIK U INSTITUTU ZA ISTRAŽIVANJE STRADANJA SRBA U 20. VEKU

Strahinja Živak, nekadašnji logoraš u sarajevskim kazamatima smrti i čovek kome su u Bradini kod Konjica ubijena dva sina i 15 najbližih rođaka, tvrdi da je svedocima ratnih zločina nad Srbima u Konjicu namenjen „svilen gajtan“!

POSVETIO ŽIVOT OTKRIVANJU IS
TINE O ZLOČINIMA NAD SRBIMA Strahinja Živak, bivši logoraš i čovek kome su u Bradini ubijena dva sina

Naš sagovornik, koji danas radi kao saradnik beogradskog Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, kaže da je scenario i više nego očigledan i da svedoci ubistava Srba nestaju kao i Albanci koji su bili spremni da pred Haškim tribunalom svedoče o zločinima nad Srbima na Kosovu!
- Plašim se da iz Tužilaštva BiH cure informacije o tome ko bi mogao biti uhapšen i procesuiran za zločine u Konjicu. Zato se i događaju misteriozne smrti svedoka - tvrdi Živak i poziva Srbe koji rade u Tužilaštvu i Sudu BiH da napuste te institucije jer uporno kriju istinu o srpskim stradanjima.

Mislite li da su sud i tužilaštvo baš jedini krivci za to što se ne procesuiraju zločini nad Srbima?

- Te hibridne tvorevine, u kojima i danas radi kadar koji je tokom rata učestvovao u pogromu Srba i prikrivanju zločina nad srpskim narodom, treba hitno razoriti. Kako porodice srpskih žrtava u opštini Konjic mogu da očekuju pravdu kad u Sudu i Tužilaštvu BiH rade sudija Mira Smajlović i tužilac Munib Halilović, a Jasna Džumhur je ombudsman za ljudska prava.

Šta je tu sporno?

- Svi ti ljudi su učestvovali u progonu Srba iz Konjica i okoline. O tome svedoči i dnevnik preminulog Miralema Macića, koji je hteo da ih pozove za svedoke na svom suđenju.

Tokača manipuliše žrtvama

Poklapaju li se podaci vašeg instituta sa onim što je radio Mirsad Tokača?

- Ne, jer se njegovi podaci u odnosu na naše razlikuju u više od 10.000 srpskih žrtava. Prema podacima našeg instituta, u proteklom ratu poginulo je ili ubijeno 33.000 srpskih civila i vojnika. Osim toga, u Tokačinom popisu srpskih žrtava opštine Konjic video sam da je srpske civilne žrtve pretvorio u vojne, dok je muslimanske vojne žrtve pretvorio u civilne. Pitao sam ga koje je izvore koristio, ali mi nije odgovorio.

Kako zaustaviti takve manipulacije?

- Smatram da je sveti zadatak da svaku žrtvu popišemo mi, a ne da Tokača ili bilo ko drugi manipuliše srpskim žrtvama, kao što su strani istraživači posle Drugog svetskog rata manipulisali brojem žrtava Jasenovca.

Verujete li da su Macić i Enes Tucaković, bivši komandir policije u Konjicu, umrli prirodnom smrću?

- Tu nisu bila čista posla! Ljudi koji su prisustvovali Tucakovićevoj sahrani pričali su mi da je njegova porodica iz kuće i sa groblja oterala neke od Macićevih i Tucakovićevih ratnih šefova, koji su došli da izjave saučešće.

Ko je najodgovorniji za zataškavanje zločina u Bradini i Konjicu?

- Tužilaštvo BiH i oni stranci koji njime rukovode! Oni punih 20 godina zataškavaju istinu i kriju dokaze i izjave svedoka o zločinima u Bradini, Čelebiću i na području opštine Konjic. Većinu tih izjava objavio sam u mojih 11 knjiga, u kojima se govori o nezapamćenom stradanju i etničkom čišćenju Srba konjičkog kraja.

Podsetite naše čitaoce kako su stradali Srbi iz Konjica i okoline?

- U dva napada na Bradinu ljudi su ubijani na kućom pragu, a potom preneti u masovnu grobnicu kod spaljene pravoslavne crkve. Sravnili su selo do temelja, a preživele civile zatočili u logore Čelebići i Musala u centru Konjica.

Koliko je Srba bilo zatočeno, a koliko ubijeno u tim logorima?

- Bilo je zatočeno oko 500 ljudi. U logorima je ubijeno 29 ljudi, a 13 ih je po izlasku iz logora umrlo zbog posledica zlostavljanja. Nikome od logoraša, koji su rasuti po belom svetu, nije palo na pamet da se vrati u opštinu Konjic. Ako je neko i pokušao da obnovi kuću, preko noći bi je demolirali kako bi mu stavili do znanja da tu nema povratka.

Imate li podatke koliko je civila ukupno stradalo u Hercegovini?

- Prema podacima kojima raspolaže naš institut, na području od Konjica do Neuma ubijeno je 1.865 srpskih civila. Užasno mali broj ljudi je odgovarao za te zločine i to uglavnom u Hagu ili pred sudom neke druge strane zemlje.

Da li vaš institut raspolaže i podacima o ubijenim Srbima u Sarajevu?

- Na tom poslu se još radi i rezultati će uskoro biti dostupni na portalu instituta. Prema popisu žrtava, u kome dozvoljavamo da ima svega jedan ili dva odsto grešaka, Sarajevo je srpska Srebrenica. To je grad u kome je ubijeno 8.400 Srba. Prema našim istraživanjima, u Sarajevu je samo 1992. ubijeno više Srba nego za četiri godine nacističke i Pavelićeve okupacije tog grada.

Šta mislite o zaključcima Kruga 99 da su Srbi sami krivi što ih je četiri do pet puta manje u Sarajevu i FBiH nego pre rata?

- To je strašna manipulacija i podvala, po kojoj su, navodno, srpske vlasti terale Srbe da izađu iz delova Sarajeva koje su držale pod kontrolom. Navešću primer Konjica, gde su Bošnjaci sve vreme rata držali vlast. Od 6.750 Srba na području te opštine, ostalo ih je svega 300. Uglavnom starijih ljudi koji nisu mogli da pobegnu.

Kakav je vaš savet, kao bivšeg logoraša, vlastima RS kad je reč o Tužilaštvu i Sudu BiH?

- Svedoci umiru, a žrtve nemaju vremena da čekaju rezultate strukturalnog dijaloga. Osim toga, Bošnjaci nikada neće pristati da se ukinu Tužilaštvo i Sud BiH. Zato bi srpski tužioci i sudije trebalo odmah da napuste te institucije i da parališu njihov rad.

Mislite da bi to rešilo problem?

- Tek tada bi pojedinci iz međunarodne zajednice prestali da mešetare i počeli aktivno da rade na rešavanju ovog problema. Shvatili bi da bez istine i pravde ovakva BiH neće moći da opstane.

Zoran Žuža